Republikanci podržavaju Obaminu politiku u Avganistanu i Iraku

Linda Gasparelo: Republikanci podržavaju politiku predsednika Obame u Avganistanu i u Iraku

O istorijskom i aktuelnom značaju kongresnih izbora u SAD, posebno ovih koji predstoje u novembru, i o njihovom uticaju na zakonodavce i američku spoljnu politiku, govori ko-voditeljka televizijskog programa "Hronika Bele kuće" Linda Gasparelo.

Gasparelo: "Istorijski, spoljnopolitička pitanja nisu imala osobitu važnost na izborima za Kongres i to datira još od 1893, kada su SAD postale jedna od vodećih svetskih sila. Dakle, od te godine do Prvog i Drugog svetskog rata, preko hladnog i Vijetnamskog rata, sve do izbora 2006, spoljnopolitička pitanja su imala marginalnu važnost. Međutim, te godine birači su bili veoma nezadovoljni spoljnom politikom predsednika Buša, posebno prema Iraku, Avganistanu i ratu protiv terorizma. Ističući neophodnost tih ratova i opasnost od terorizma, predsednik Buš je doprineo uključivanju spoljnopolitičkih pitanja u kongresnu predizbornu kampanju, što je s jedne strane bio presedan, a sa druge predsednikov fijasko, jer je njegova stranka na tim izborima izgubila. Što se tiče novembarskih izbora, treba istaći da smo mi i dalje angažovani u ratovima u Avganistanu i Iraku i da će se ta situacija odraziti na njihov ishod. Razlog tome je to što birači pokazuju veliku zabrinutost za ekonomiju i uznemirenje tim ratovima, koji crpu finansije i slabe američku moć."

Glas Amerike: Kako sada stvari stoje, ko bi mogao da pobedi u novembru - republikanci ili demokrate?

Gasparelo: "Na tim izborima kandidati će se boriti za 39 mesta u Predstavničkom domu, koje bi republikanci morali da osvoje da bi preuzeli kontrolu, kao i za 10 mesta u Senatu - i to je težak zadatak. Ako republikanci ipak uspeju i ponovo preuzmu kontrolu nad Kongresom, ne verujem da će doći do značajnijih promena u američkoj spoljnoj politici. Ustvari, republikanci podržavaju politiku predsednika Obame u Avganistanu i u Iraku.

Ilegalna imigracija, jedno od najvažnijih pitanja na izborima 2006, moglo bi i ove godine da bude kontroverzno i problematično.

Osim toga, nema bitnijih razlika između dve stranke. Jedine razlike su u nivou i intenzitetu delovanja. Recimo, republikanci bi želeli oštriju politiku prema Teheranu, a možda i prema Rusiji i Kini. Dakle, reč je o nijansama, a ne o suštinskim razlikama, i tu se može uočiti jedna konstanta - a to je da spoljna politika, sticajem okolnosti, ima svoj kontinuitet i umesto da deli, ona često približava dve stranke i njihove političare."

Branko Mikašinović

(VOA)